U Zvorniku se sastali srpski i bošnjački svet, ‘sexi’ bh ministar unutrašnjih poslova Selmo Cikotić i ‘gremlin’ Aleksandar Vulin, ministar istih poslova Srbije te otkrili kako da zaobiđu Visokog bh predstavnika i njegove propise : u Bosni se dogodio ‘ENOCID’!

 

Svirala je lagana balada Tome Zdravkovića ‘Dva smo sveta različita’ (Ja znam da volim i da ljubim, Ja znam da pevam i da snevam, Jer ti i ja, dva smo sveta razlicita, Jer ti i ja, ko to zna, ko to zna..) dok su dvojica ministara nasmijani i berićetni izlazili iz skupih limuzina.

Nastalo je ljubljenje, tri puta sa srpske strane i nekoliko desetaka puta sa ‘naše’ bošnjačke. Nakon što su zasjeli u ukrašenoj sali u Zvorniku, konobari su trčkarali i posluživali iće i piće.
‘Prvo da se okrijepimo’ – procvrkutao je vječito raspoloženi i nasmijani Vulin, Selmo se samo tajanstveno i zavodnički smiješio.
– Može samo ako je halal, molim te, znaš da ja pratim svoju tradiciju, od vode jedino ako imaš ‘zemzem’ flaširanu..

‘Kako da ne brate, sve smo pripremili. ja sam čak rekao da hranu pripreme na novom grillu da se mirisi ne bi pomiješali, e ‘ajde da se kucnemo ..’

– ‘Ajde’ brate Vuline, nemaš pojma kolika i kakva mi je čast da sjednemo i uradimo nešto pametno i korisno, i konačno, da kao ljudi olakšamo…

‘Pa da Selmane, i ja tako mislim, je si li donio papire za potpis?
– Jesam jesam, nego kao što je red kod nas u Bosni..
‘Čekaj pa zar nisi ti moj brat iz moje države, ja sam  mislio
– Ma ne, ja sam iz Berana, iz Crne Gore rodom ali dušom i svači ostalim ja sam Bošnjak iz Bosne ..
‘Pa isto je to .. to je također naša država, bila i biće … nego papire da li si …’
– U redu donio sam papire Vijeće ministara me ovlastilo da potpišem ali prvo moram kao što je kod nas običaj da te priupitam nešto, da bi sve bilo po PSu..znaš mene ja sam ti pravi vojnik ..

‘Samo ožeži brate, tvoj sam maksimalno ..

– Evo vidiš, mene zanima šta ti misliš ovo .. sa onim bh ratom i ako baš hoćeš i sa Srebrenicom .. šta misliš je li to bio genocid i kako na to gledaš, znaš brate to nam je što bi se reklo ‘farz’ (obaveza) pri svakom susretu sa Srbinom, prije svakog posla..

‘Ah to, a koji je danas datum?

– 27. juli, mislim, što .. kakve to veze…

‘Ima, ima, ček da vidim (gleda u celularni) … jeste Boga mi .. baš je 27. znači prikučilo..’

-Šta je prikučilo brate, ne kontam..

‘Ma to … ta odluka onog vašeg Visokog predstavnika je danas sjela na svoje mjesto, kako vele … stupila na snagu… pa da ti kažem bio je to strašni zločin, gnusan zločin, neki kažu skoro genocid … ja to nisam rekao’

– A ti šta ti kažeš, mene samo to sad zanima …?

‘ Ma znaš … da smo se sreli jučer ja bih rekao to je bio genocid, ovako to je gnusan zločin nekih pojedinaca.. jer danas je 27. juli pa ću ti reći brate bilo je to strašno ubijanje …skoro genocidno ali …kako da ti kažem… eto bio je ‘enocid‘ i tačka, ne pitaj dalje …’

– Nemoj ni riječi više, za mene dosta, samo jedno slovo fali ali zna se, ejvala ti na tome, ‘ajde sad da odradimo posao, kamen mi je pao sa srca jer su mi svi rekli da se sa tobom ne može razgovarati, da ti treba zabraniti da dođeš kod nas, da nisi normalan i sve to i tako, a ja vidim da si ti jedna fini gospodin i odličan političar …

‘Ma pusti te medijske priče i zavrzlame, nego reci ti meni ..a je li ‘enocid’ bio u Kravicama ili na Kazanima, šta misliš iako to nema nigdje u presudama nema ni u knjigama, onako ljudski, bratski …?

– A to, pa bio je strašan incidentan zločin brate Vuline, gnusan da ne more biti gnusniji ali znaš da nije tu bilo namjere nikakve za ubiti sav jedan narod… osim ubiti i zaklati nešto manje, znaš… nije bilo isplanirano da se unište svi srpski narodi i narodnosti… narod.. ‘Ajde da i ja kažem kao i ti, bio je ‘enocid’

‘Pa dobro, ni smo ni mi, hoću reći oni moji planirali sve pobiti da jesmo ne bi niko mogao ni potvrditi, to je bilo onako, u zanosu i žaru … ali naših je na stotine i hiljade ubijeno, imaš li šta dodati prije nego pređemo na posao …’?

– Eto neka bude da je bio manji, sasvim mali ‘enocid’, ali moram ti reći ako se ovo čuje i ako novinari … pa moji saznaju odoh u vraga i ja i moja karijera, znaš šta bi to značilo …

‘Ma kakvi novinari brate, sve je ovdje obezbjeđeno i zakovano, da izađe ujavnost samo ono što mi odredimo… drugo neće da može …’

– Dobro onda, evo ja ću prvo zastavu bih da stavim na stol, kad već ti nisi stavio po..

‘E jebi ga … izvini … greška u protokolu, Srđane ko je priredio ovu glupost.. (okreće se prema vratima)

– Ma pusti to (Selmo vadi malu bh zastavu’ iz fascikla’ te traži olovku, istu onu zastavu koju vazda nosi njegov zemljak novinar Senad Hadžifejzović kad gostuje u Srbiji ili u ‘ERESu’)

*** Slijedi škripa pera po papiru, potpisuje se nešto u nekoliko primjeraka. Na latinici i na ćirilici. Nakon potpisivanja, opet ljubljenje, nakon drugog poljupca Selmo se malo otima ali Vulin ne popušta udara i treći poljub, Selmo se naglas smije… tapše ga po ramenima… Pa mu šapće.

– Vidi mišića a ovamo kažu da nisi služio vojsku, majke mi k’o moji su, ako nisu i jači …
Vulin se grohotom smije, uzvraća tapšenje i opipavanje Selminih bicepsa, dodaje kako ni on, Selmo nije za odbaciti, kako su sve to novinari smjestili te da on vojsku nije služio zbog ušiju i očiju a ne zbog snage, ali je to sve nadoknadio predvojničkom obukom, ima ‘crno na bijelo’… pa dodaje :
‘Pusti to, hajde ti brate da mi pustimo novinare lešinare, da se ovo zabilježi, jer opet bez njih niko ne bi znao da smo se sastali na ovako važnom zadatku. (Vulin mahne rukom i novinari navališe unutra)

Selmo je prvi otpočeo.
 “Mislim da smo danas postigli jednu vrstu očekivanog razumijevanja. Danas smo odgovarali otvoreno i konkretno. Dotakli smo se ilegalnih migracija koje su jedna ozbiljna prijetnja i za Republiku Srbiju i BiH. Otvorili smo mogućnosti proširivanja saradnje tamo gdje postoji obostrani interes, i u tom pogledu cijenim da je danas sastanak veoma konstruktivan i mislim da će značiti kao jedan iskorak između BiH i Srbije..’
Vulin:
“Predugo smo čekali da most bude u funkciji. Predugo čekamo da ljudi skrate vreme kad budu putovali, da roba pojeftini. Predugo smo čekali zbog birokratije da ono u šta smo zajedno uložili nadu i trud i novac da bude na raspolaganju svim ljudima koji žive sa obe strane Drine. Ovo je veliki i dobar dan za sve one koji žive sa obe strane Drine. Kretat ćemo se brže. Biće jeftinije i kontorolisanije. Nikad ne smemo dozvoliti da ove stvari čekaju. Most ne spaja samo dvije opštine nego sve nas i dat će nam priliku da se bolje upoznamo”.

*A šta ste konkretno potpisali u tim fasciklama* htjeli su novinari da saznaju malo više detalja u vezi mosta Bratunac-Ljubovija i zajedničkih lokacija na mostu graničnom prelazu, te o sadržaju upravo potpisanih sporazuma, posebno ‘šta je to i gdje je zajednički interes’ kojeg spominje ministar Cikotić.

‘Ma da, vi novinari bi samo senzacije. Potpisali smo ja bih rekao odličnu stvar, dotakli smo mnoge teme i to je dosta, ostalo će te saznati kad bude realizovano a narod kad bude prelazio preko mosta i granice.. Nema više javnosti, možete ići, to je sve za danas…

*Ali* novinari su pokušali još jednom sa nekoliko pitanja* Da li je ministar Vulin i dalje persona non grata u BiH, kakva su vaša razmišljanja u pogledu pojma genocid* Kad će se sastati Aleksandar Vučić i bh Predsjedništvo …*

Vulin ustaje i odgurava novinare.
‘Znam ja vas, dosta za danas, sve smo rekli, razlaz molim fino, nema ništa više.

Novinari nevoljko napuštaju salu za sastanke.

– Vala baš tako brate Vuline, dosta je bilo za javnost, važno je da smo bili konstruktivni, je sam li ja konstruktivan, a? (Jesu li nas slikali? Kako smo ‘ispali’ na slici?) I da smo dobrosusjedski sjeli, popili i pojeli, čak dotakli malo i migrante, sve ostalo je nevažno….

‘Nego kako brate Selmo, sa ovim bi iscrpili naš susret… Hoćeš li još šta popiti… nećeš? Ja moram sad da se javim bratu Aci mom predsjedniku, da …’
– Jok brate, fala đe čuli i ne čuli, moram da idem, i ja ću referisati Bakiru a Vijeće ministara kad stignem, nije žurba…
****

Ubrzo su se dva ministar razišla uz pozdrave, tapšanja i ljubljenja i svako je sjeo u svoje auto, pratnja je upalila rotacije i Zvornik je utihnuo. A u duši sjeta i tuga, što bi ono rekao onaj poznati akademik Sidran Nurija kao da ‘U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce’.

Nakon desetak minuta na instagramu Aleksandra Vulina osvanuo je kratak a britak tekst :

“Sa Bošnjacima jednostavno ne možeš razgovarati, oni organski mrze sve što je srpsko međutim, mi Srbi odlično znamo kuda idemo i šta nas očekuje u ‘srpskom svetu’ koji će nas Srbe spojiti jednog dana. Oni nas neće nikad natjerati da mi kažemo da se u Srebrenici desilo ono čega nije bilo, Republika Srpska je vječna, živjela Srbija i Republika Srpska..

Selmo Cikotić je upozoravao vozača da malo uspori, trese mu se telefon, na svom facebook profilu zabilježio je svoja intimna razmišljanja.

– Moje ministarstvo će odraditi svoje neka lupetalo Dodik i drugi Srbi pričaju šta hoće, mi smo spremni na svaki korak i branićemo svaki pedalj naše domovine Jedinstvene i Suverene. Kakav Vulin cirkusant i klovn i potrčko Aleksandra Vučića, na nama su uvijek svi polomili zube i ovi će koji misle drugačije… A ‘srpski svet’ je želja Aleksandra Vulina, njegovi mokri snovi. Znamo mi u ‘našem bošnjačkom svijetu’ kuda gonimo i šta radimo, pravda i Evropa svi su na našoj strani… Nadam se da će taj ‘EReS’ ta ‘enocidna’ tvorevina konačno nestati za sva vremena, Allahom se kunem da će se to desiti…

P.S. Svaka sličnost sa imenima i događajima-slučajno je namjerna!

photo : ministar policije Srbije Aleksandar Vulin i ministar sigurnosti BiH na sastanku u Zvorniku 27.07.2021, arhiv