I dova ‘Hižaslavu’ Mustafi Ceriću

 

Više sam bolestan od silnih ‘otvorenih pisama’ koja se pišu i čitaju svaki dan. Bakir Izetbegović piše Draganu Čoviću, Čović piše Valentinu Inzcku i odgovara Bakiru, Šefik Džaferović šalje poštu u EU, Željko Komšić John Sattler-u EU ambasadoru, Dodik Milorad se dopisuje otvoreno sa UNom, sa Evropskom Unijom, ‘Hižaslav’ Mustafa Cerić štancuje pisma i (dove-molitve) po adresama iz telefonskog imenika iz Srbije i Hrvatske, Mesić Stjepan bivši predsjednik Hrvatske šalje pisamce američkom predsjedniku Joe Biden-u, piše se Američkom ili Britanskom ambasadoru, predsjednicima stranih država … opšta je navala ovih pisama i sva su ‘otvorena’. Otvoreno se onda dopisuju predsjednici političkih stranaka u BiH, pisma štanca Komšić Dodiku i ovaj njemu odgovara, Nikšić Bakiru i Bakir njemu, ministrica Bisera Turković šalje poštu otvorenu na sve strane, više se nezna u bh pošti gdje ide pošta i kome stižu odgovori
I može ih čitati ko hoće i kad hoće, zato se valjda tako i zovu, a onda novine još više otvore tu poštu pa svi čitamo i na svoj način doživljavamo. Uživamo viriti u tuđu poštu, ali nacijo, sam pošiljalac to nazove otvorenom komunikacijom pa onda tu nema ničeg nemoralnog i nezakonitog.

Međutim, nešto me drugo kopka.
Sva pisma uz manje izutetke, pišu se i čitaju nakon što su se i onaj koji piše i onaj kome se piše sastajali ili se sastaju svaki dan pa se gubi svrha i pisanja i pisama. Osim glavnog razloga pisanja : da se raja zamajava i zajebava. Da čita domaću lektiru. Ili se to meni samo pričinjava?

Zato sam odlučio da moje pismo bude drugačije, zatvorenog tipa i da ne bude naslovljeno nikome posebno, već svakom ko je zainteresovan da to pročita.
I još nešto. Biti će kratko i jasno i razumljivo. Ovima ‘našima’ otvorenim pismotvorcima zato jer bez obzira na ‘tri različita jezika i pisma’ oni se sporazumijevaju na jednom koje je isto za sve, onim drugima, strancima je još jasnije : oni su za razliku od ‘naših’ odavno naučili naš jezik.
Da se ‘napravim malo Englezem’ ili da odglumim ‘Hižaslava’ Mustafu Cerića reći to i ovako. Pismo ide svakom onom ‘whom it may concern’, svakom koga se tiče ili ne tiče, koga interesuje ili ne zanima, ali molim, neću da se otvara i javno publikuje. Hoću da kao i svako normalno pismo posjeduje nešto tajnosti i privatnosti. Da poslije čitanja završi ili u kanti za smeće ili u regalu, za uspomenu.

Dakle, whom it may concern, a onda slijedi ovako.

‘Gonite se, vozite se, nosite se i tornjajte u tri grčke materine, vaša otvorena pisma su opasnija i gora od corona virusa i pandemije komplet a vakcina nema, poštedite nas i pisama i poruka iz pisanja ako ikako može. Niti mislite a posebno ne radite ono o čemu pišete, samo naciju trujete, zavađate i držite na okupu i pažnji. U drami, nervozi i u torovima. A državu iz dana u dan sve više okupirate i privatizujete. Pišite svojoj djeci, familiji, prijateljima, ljubavnicama i ljubavnicima, ostavite bh narod na miru, narod se sa vama ne dopisuje.

I zaboga, ako može, začepite gubice, odložite olovke i pera, niti od vas ko traži da mu pišete niti su vam pisma važna, ona su u rangu primitivnog internet fejsbučenja i što su više ‘otvorena’ to su manje produktivna i potrebna. Hebite se i vi i vaše pisane mudrolije. Srdačan pozdrav’.

‘Hižaslavu’ Mustafi Ceriću, upućujem posebnu molitvu, budući da ih bizarno i patetično prosipa na svakom koraku iako zna gdje se moli i kome se moli.

‘O Allahu Svemilosni, Ti koji si savršena moć i milostiv prema nemoćnima ‘miskinima’, učini da radnici ‘Hidrogradnje’ konačno ostvare svoja prava pa makar im akademik i ‘žrtva genocida’ morao vratiti njihovu kuću, neka je slava Tebi i Poslaniku i ashabima omili zdravlje i bereket Mustafi posebno, učini mi da pobijedi u sporu za očuvanje autorstva nad srebreničkim cvijetom kojeg je sa hanumom osmislio a drugi bi da ga koriste kao svoje, neka nikad njegova, Mustafina hiža, ne bude tuga, neka Srebrenica bude opomena i neka moji dragi Bošnjaci/Bosanci/ Teletabisi/ Bogumili shvate da nema oprosta ni zaborava. O Presveti, spasi zbog Mustafe državu Bosnu, moju zemlju a njegovu ‘Hižu’ od dindušmana i domaćih smutljivaca i iblisa, skrušeno tvoj ‘Atabosnik’ ponizno Te moli, učini da u bereketu proživimo sve ove nedaće i probleme i da na Onaj svijet odemo čista i uzdignutog obraza po uzoru na njega. Amin!’

photo : ilustracija pisma i pošte, arhiv