Cross Atlantic je afere sa bh diplomama obznanio još 2006. godine !

 

Da, da, sve se može u ‘zemlji meda’, u Bosni ponosnoj, Jedinstvenoj i Suverenoj. Ama baš sve. Jer, bh vlast, da se poslužim jednom parolom sa jednih od ranijih bh demonstracija – ‘obraza nema, a guzici se ne boji’.
Ova najnovija afera sa bh diplomama koju su objelodanili novinari portala ‘Žurnal’ Avdo Avdić i Azra Omerović odjeknula je kao bomba ali nije ‘eksplodirala’ dalje od novinskih članaka i komentara, taman onoliko koliko je potrebno da se čuje.
O njoj će se pričati nekoliko dana, možda poneko bude spektakularno (mada se čisto sumnja u takav rasplet događaja) i uhapšen pa odmah pušten, a onda će nas zateći neka ‘nova afera’ ili će mo se samo o sebi zabaviti, i na sve će leći prašina bh oskudne pameti.
Mada, iako senzacionalna i na mahove za ne povjerovati, priča o lažnim diplomama je ‘bila za očekivati’.

U zemlji koja po glavi stanovnika, što znači po džepu poreznih obveznika, ima najviše doktora i akademika, u kojoj svako brdo ima svoj ‘univerzitet’, ‘koledž’ ili kakvu drugu obrazovnu ustanovu, a po nepismenosti država na samom dnu, najnormalnije i najlogičnije je da se ovako nešto desi.
Pa nacijo, nama je akademikom postao i bivši Reis Cerić zvani ‘Hižaslav’, pa njegov ‘brat’ Muamer Zukorlić, hodžica i muftijica iz Novog Pazara, ne bi začudilo da ‘džamijski moljac’ i ‘pokisli krajiški vrabac’ Muhamed Mahmutović, oštro vehabijsko pero i umalo živa uzdanica Senada Šepića i njegovog Nezavisnog Bloka okači za svoje tanano uvce doktorsku titulu ili akademski certifikat na temu ‘Golubovi naši šehidi’.
Iako ovu priču o diplomi iz Sanskog Mosta nije nimalo lako ‘svariti’, jer je novinarka za samo 17 dana i uz obećanu cijenu od 2.500 KMa dobila zvanje medicinskog tehničara, iako je sve perfektno dokumentovano i kamerom i tonom, iako se znaju posrednici (Senad Pehlivanović iz Fojnice), iako se zna da je glavni izvor Centar za obrazovanje Široki Brijeg, Bh Tužilaštvo se na ovako koruptivne i kriminogene poteze nije ni počešalo. Čak više, na prijavu SIPAe ležerno je odgovorilo pisanim aktom kojeg su novinari podastrijeli javnosti ‘da tu nema radnji o postojanju krivičnog djela’.
Tu je kraj svih priča i afera.
‘Žurnal’ je nastavio sa svojim otkrivanjima nakon samo par dana još jednom pričom o lažnoj diplomi sa Medicinske škole u Zenici jer su Njemci uočili ono što nikako ne vide bh Tužioci – da je lice Kenan Delić koje je posao zatražilo u EU srednju medicinsku školu završilo za samo pola godine, od čega dva razreda za heftu dana, međutim ako ovako nastavi, a prilike su da hoće, priče ovog odličnog novinarskog tima će postati neinteresantne i dosadne.
Zato jer vlast neće ništa poduzeti a narodu će jednostavno postati sve monotono, kao što mu je sve dosadilo.
Zbog toga, pod hitno treba zaustaviti novinare ‘Žurnala’, posebno novinara Avdića da nam ne kvari ovu bh idilu  merhamet i da ne uznemirava tužioce i ostale totalno nezavisne i samostalne organe gonjenja.
Pustiti Avdića i ‘Žurnal’ da nastave sa otkrivanjem ove bh edukativne jebe bi značilo da će mo načisto ostati bez inteligencije, saznaće se da smo umjesto u Bolonjskoj Deklaraciji zapravo duboko u bosanskoj bukovoj šumi, a onda ako se slučajno Tužioci  sudije ‘trgnu’, ostaćemo i bez same vlasti. Budući da će se vrlo brzo saznati da je glavni izvor ovog kriminala upravo vlast i da bi vlast trebalo ‘ćorkirati’.

A kuda bi mi i šta bi mi bez ‘naše’ vlasti, kako u Evropu, odosmo u grčku materinu, zato je bolje da Avdić zastane.

Majke mi, Tite mi, puna je Bosna lažnih dipoloma i lažnih profesora, doktora i akademika, izbrojte samo ‘Univerzitete’ i ‘Koledže’ u BiH kako one što imaju dozvolu tako i one bez dozvole, i sve će vam biti jasno.
Pratim i znam da je ovu ‘aferu’ sa diplomama ‘Žurnal’ najavio još 2016. kada je otkrio da je lažna diploma SDA ministra Nudžeima Džihanića iz Goražda, međutim Sudu je trebalo više od godinu dana da dokaže i dobije priznanje optuženog da je diplomu falsifikovao a SDA aparatčićima je trebalo još jedna godina dok ga nije smijenila. Jer, to je jedina kazna političaru koja se dobije ako ga uhvate da ima lažni školski papir.
Ako ćemo pravo, pomalo smo i ljubomorni, mi u Cross Atlanticu jer smo ovu ‘aferu’ otkrili još prije Avdića, davne 2006. godine ali nas niko nije ‘čuo’, i priča je došla iz Velike Kladuše a mogla je i onda, kao i sada ova u ‘Žurnalu’ krenuti sa bilo kojeg brda u BiH, ili udolice, ma moglo se komotno početi od Ganićevog (Ejup Ganić, ratni profiter i nepresuđeni ratni zločinac, op. Cross) ‘slavnog’ fakulteta a završiti u Travniku, recimo, gdje je dekan ‘fakulteta’, ma šta pričam ‘Univerziteta’ čak, bivši direktor sarajevskog ‘Grasa’, javnoprevozničke ustanove rodom iz Sandžaka, odaziva se na ime Ibrahim Jusufhranić, koji je čim je ovo javno preduzeće sahranio postao vlasnikom ‘Univerziteta’, i umjesto da robija za opljačkane pare, izdaje i štanca diplome.

Ova priča iz Velike Kladuše u Cross Atlanticu od augusta 2006. godine pod nazivom ‘Diplomci’ najavila je priču ‘Žurnala’, odličnim tekstom novinara lista Felić Edisa, prisjetićemo se priče jer se odlično uklapa u nalaze novinara ‘Žurnala’ i sadašnju i bivšu našu stvarnost.

A ona kaže da je tadašnje DNZ vodstvo Opštine Velika Kladuša, maltene čitavo, diplomiralo u samo 6 mjeseci na ‘prestižnom’ IB College u Prijedoru, sa odjeljenjem u selu Ljusina kod Bos. Otoke.
‘Koledž’ je u vlasništvu bivših kamiondžija iz Cazina a ‘otvoren’ je u nekakvim magacinima, međutim ništa to nije zasmetalo tadašnjem načelniku Admilu Mulaliću, njegovom zamjeniku Hadžić Husi, pročelniku Hušidić Ismetu ili Kenanu Keseroviću funkcionerima tadašnje vladajuće stranke, jer su tada za pozicije u Opštini trebale ‘diplome iz menadžmenta’. A gdje ćeš dalje nego u Ljusinu.
Mulalić je danas predsjednik DNZ partijice, u vrhu ove strančice je i Huse Hadžić, Hušidić inače ekonomista po struci sa dodatnim menadžmentom je još u Opštini, razlazom DNZa i Abdića prestrojo se uz Babu, Keserović je još uvijek na skupštiniskim kovertama u US Kantonu, trguje DNZ karticom u vlasti.
Novinar Felić je osim odličnog istraživačkog teksta, skazku začinio i ‘poemom’ ‘Jadna li nam majka’ , parodijom na poznatu pjesmu ‘Krvava bajka’ Desanke Maksimović, koju će mo sa zadovoljstvom ponovo reprintati i ponuditi čitaocima, međutim ništa se nije desilo sa tom pričom jer Tužioci ne čitaju Cross Atlantic.

No, nije problem u tome, oni ne čitaju ni ‘Žurnal’, ni ‘Avaz’, ni ‘Oslobođenje’, oni ne čitaju ništa osim stranačkih uputa i naputaka, oni se bave samo sa sobom i sa zaštitom svojih nalogodavaca.

Jednom prilikom je neko od bh političara, mislim da je to bio ministar Dragan Mektić izjavio da je u zatvorima više tužioca nego kriminalaca, asocirajući na silne afere u Tužilaštvu koje još nisu dobile svoj epilog. Podsjećamo, glavni tužilac Goran Salihović koji je na ovu važnu funkciju ujahao bez i jedne napisane optužnice iz Suda za prekršaje, jer je tako htjela njegova SDA partija, već se dvije godine ‘vuče’ po disciplinskim ročištima i tek je ovih dana optužen za zloupotrebu kreditne kartice i nekakvo sitno troškarenje reprezentacije, dok su glavna krivična djela zloupotrebe njegove kolege zaobišli. Isti je slučaj i sa tužiocem Božom Muhajlovićem koji je iz predmeta uzeo preko 350.000 KMa a nakon više od godinu dana je optužen da ‘nije kontrolisao kako su nestale pare iz spisa’ koje je uzela njegova sekretarica, inače teško bolesna žena, što znači da ih nije ni uzeo. A para nema. Pa slučaj ‘Čavka’ i krađa mobitela iz spisa, ma ima toga koliko treba, što bi se tužioci zamarali nekakvim lažnim diplomama kad i oni kao i ‘Žurnal’ znaju da je to unaprijed osuđeno na jalov posao i kad se imaju čime baviti. A to su disciplinski postupci spašavanja kolega.
Osim toga, kad bi se ušlo u to, tužioci znaju da bi se više od pola političara moralo vratiti u osnovnu ili srednju školu, počev od Dine Konakovića, bivšeg SDA ministra Kantona Sarajevo a sada vlasnika stranke ‘Narod i prvada’ i predsjednika skupštine Kantona Sarajevo pa do glavnog direktora obavještajne agencije OSA druga i ahbaba ‘Osmice, Mehmedagić Osmana, nekadašnjeg električara i pratioca Alije Izetbegovića a sada uvaženog direktora moćne agencije sa još moćnijom diplomom ‘prestižnog fakulteta’.

**** KLADUŠKA BAJKA****

‘Jadna li nam majka’
Cross Atlantic, august 2006, Edis Felić, novinar
Bilo je to u njakvoj zemlji seljaka,
na brežuljkastoj Krajini,
diplomirala je mučenički studirajući
četa studenata.
I to u jednom danu!

Iste su godine
svi upisali fax,
i u istoj godini,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti zajedno su vođeni,
od istih moralnih bolesti svi su pelcovani,
i svi diplomirali u jednom danu.

Bilo je to u njakvoj zemlji seljaka
na brežuljkastoj Krajini,
diplomirala je mučenički studirajući
četa studenata,
i to u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre čudesnog diplomirajućeg trena,
još uvek strepeći, sedela je u velikom amfiteatru
četa malena,
i iste zadatke teške
za poslednjih sedamnaest ispita rešavala.

Koliko košta ‘Uvod u javnu upravu’, pitanje je …
i tako redom.
Misli su im bile pune istih brojki

i po indexima u radnim torbama
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

 

Pregrš istih snova
i istih kuvertiranih tajni,
za koje niko od poreznih obveznika ne sme da zna,
tiskalo se u džepove banjalučkih profesora,
i činilo se svakom da će dugo,
da će vrlo dugo,
trčati za profom ispod svoda crvena od srama,
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.

Momčina redova celi
uzeli su se za ruke,
i nakon sedamnaestog ispita u danu,
na diplomiranje pošli mirno, skromno,
kao da diplomski nije ništa.
I diplomiraše u istom danu,
iste godine kad i upisaše.

Stranačkih drugova redovi celi,
istog časa ponosno noseve uzneli,
mirno, bez razložnog srama,
za fotelju savetnika,
lokalnog Boga ‘Niko i Ništa’,
ispijao se alkohol,
uzneseni verom večnog boravišta.

photo : naslovnica Cross Atlantic, august 2006, arhiv